Gradska najamna palata

Ime zgrade: Gradska najamna palata
Grad, adresa: Subotica, Branislava Nušića br.2.
GPS podatci: N 46.0995, E 19.6665
Izgrađen: 1912-1913
Stilske oznake: Bečka secesija
Arhitekta: Pal Vadas (1874–1944), arhitekta
Naručilac: Naručilac i finansijer izgradnje bio je Subotica.
Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje: Spomenik kulture.

Istorijat zgrade/objekta

Grad je raspisao konkurs za izgradnju gradske najamne palate 1911. godine. Pored poznatih budimpeštanskih i lokalnih arhitekata kao što su Marcel Komor, Deže Jakab i Titus Mačković, prvu nagradu je odneo nepoznati arhitekta iz Baje, Pal Vadas. Objekat je izgađen u vreme formiranja glavnog gradskog trga 1912–1913. godine nakon izgradnje Gradske kuće. Ovaj izuzetan objekat geometrijske secesije nalazi se na evropskom putu secesije ,,Art Nouveau European Route”. U njemu je smeštena poznata poslastičarnica „Ravea”l koja se svojim enterijerom vešto uklopila u ovo specifično zdanje.

Originalna namena/funkcija objektaIzmene

Objekat je podigrao Grad kao svoju najamnu palatu, sa lokalima u prizemlju i stanovima za izdavanje na spratovima. Prvi i drugi sprat su bili identične organizacije prostora sa po četiri stana: petosobnim, četvorosobnim i dva trosobna.U potkrovlju se nalazio atelje za umetnika. Imao je dva lifta, osobni i teretni i sve potrebne instalacije, osvetljenje, centralno grejanje, vodovod, kanalizaciju, zvono i gromobran. Palata je do danas zadržala izvornu stambeno – poslovnu namenu. U prizemlju i suterenu su poslovni prostori, poslastičarnica, agencije i sl., dok se na spratovima nalaze poslovni prostori, kancelarije i stanovi .

Opis zgrade, analiza

Monumentalna, atrijumski formirana palata, samo kružno oblikovanim uglom, koji izrasta u toranj, izlazi na trg, a ipak čini nezamenjiv motiv ovog centralnog gradskog prostora. Njena izgradnja predstavlja pobedu funkcionalne bezornamentalne secesije nad dekorativnom fazom. Bogatstvo prostornih formi kod ove elegantne, gotovo moderne fasade ostvareno je igrom erkera, ritmom otvora i razigranih krovišta. Strogi, jednostavni geometrijski oblici, oplemenjeni su nenametljivim detaljima medaljona mozaika stilizovanih ptica sa donje strane erkera, maskama od kovanog gvožđa, i snažnim skulpturama na zlatnoj podlozi niša na tornju. Prožimanje uticaja kasne bečke secesije, uticaji Jozefa Hofmana, Ota Vagnera, Gustava Klimta i mađarskih arhitekata secesije ,,Mladih” te velikodušna upotreba stakla u okviru mansardnog krova, prvi put se tada javlja u Subotici.

Literatura

MZZSK Subotica, Zaštitar, zbornik zašite nepoktretnih kulturnih dobara, Subotica 2006, 166, 167.

Prčić Vujnović, Gordana – Aladžić, Viktorija – Grlica, Mirko: Gradotvorci -Városteremtők 1, Subotica, 2006, 28–33.

P.Vujnović, Gordana: Gradska najamna palata, Secesija u Subotici, A szecesszió Szabadkán, Subotica, Budapest, 2002, 117–121.