Rajhlova porodična palata

Ime zgrade: Rajhlova porodična palata
Grad, adresa: Subotica, Park Ferenca Rajhla br. 5.
GPS podatci: N 46.1016, E 19.6689
Izgrađen: 1904
Stilske oznake: Mađarska varijanta secesije.
Arhitekta: Ferenc Rajhl (1869–1960) arhitekta
Naručilac: Ferenc Rajhl je za sopstvene potrebe podigao porodičnu palatu.
Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje: Spomenik kulture od velikog značaja.

Istorijat zgrade/objekta

Prvobitni projekat za Rajhlovu palatu urađen je 1903. godine, međutim komisija za ulepšavanje grada ga je odbila sa obrazloženjem da objekat sa visokim prizemljem nije primeren ovom elitnom mestu. Prema izmenjenom projektu podignuta je spratna palata 1904. godine, a vec 1908. godine Rajhl je bankrotirao, a njegova palata, sa svim nameštajem i umetničkim predmetima, bila je prodata na licitaciji. Neki od narednih vlasnika objekta bili su industrijalac Rafael Hartman i apotekar Emil Šosberger. Izuzetno ostvarenje mađarske varijante secesije u funkciji galerije ima posebno mesto na evropskom putu secesije.

Originalna namena/funkcija objekta

Izmene

Objekat je izgrađen 1904. godine kao porodična palata, dom Ferenca Rajhla sa projektnim biroom u prizemlju. Stambenu namenu je zadržao sve do 9.11.1948. godine kada je u palati otvorena prva stalna postavka subotičkog Gradskog muzeja, a od 1970. godine u palati je smeštena galerija ,,Likovni susret“ koja je tu ostala do današnjih dana.

Opis zgrade, analiza

Raskošna porodična palata svojim proporcijama, skladom razigranih formi, umetnički oblikovanom dekoracijom, harmonijom oblika, materijala i kolorita, gotovo slikarskim efektom zaustavlja dah i zasenjuje sve ostale slične građevine u gradu. Mada nije najveća po dimenzijama, ali je najveća, neprevaziđena po vrednosti, inspiracija i uzor svakom narednom delu. Vešto je locirana naspram ulaza u železničku stanicu, koja je u vreme izgradnje palate bila ključni objekat u gradu i veza sa svetom, u osovini puta koji od stanice vodi prema gradskom jezgru, a oslobođena, otvorena prema parku, koji odnedavno nosi ime Ferenca Rajla, ovog velikana mađarske nacionalne varijante secesije.

Srce građevine čini lučno oblikovana centralna niša opervažena motivima iz Kalotasega pretočenim u Žolnai keramiku, u donjem pojasu naglašena talasastom linijom ograde od keramike i metalnom kapijom sa velikim motivom srca, koje dobrodošlicom dočekuje svakog posetioca. Bogata je detaljima, koji svaki za sebe čini zaseban dragulj, a u sazvučju sa ostalima daje umetničko delo. Splet erkera, dve terase sa ogradama spletenim od kovanog gvožđa u tanane biljne forme, dva moćna Žolnai stuba i mozaik od murano stakla uvučeni u drugom planu niše, bogatstvom formi još više ističu ovaj moćni centralni motiv građevine. Niša uzavrela od različitih oblika, kolorita i materijala, naglašena je bočno sa dva drvena erkera izrasla iz ravnog fasadnog platna, a iznad njih sa dva tornja obložena Žolnai keramikom. Iznad portala, zatalasana linija atike kulminira u osovini sa grbom porodice, gotovo obgrlivši dva prozorčića i mozaik floralnih prepleta od murano stakla koji kao da su preslikani sa narodnog veza. Završni pojas građevine predstavlja spektar proizvoda Žolnai fabrike u veselim bojama. Zatalasana atika palate čitavom dužinom obrubljena i naglašena Žolnai keramikom, stapa se sa dva tornja i uključuje u veselu geometrijsku igru plavih i belih Žolnai crepova. Naglašeni osovinski motiv ove simetrične fasade kao da ukazuje na centralnu organizaciju prostorija sa reprezentativnim stepeništem u jezgru oko kojeg se funkcionalno formiraju, moderno i fleksibilno komponovane prostorije doma i ateljea arhitekte. Dvorišna fasada razigranih formi naglašenog stepenišnog kubusa i staklene bašte, ali skromna u dekoraciji odiše posebnošću. Dok je ulična fasada oličenje dekorativne secesije, dvorišna je predstavnik funkcionalne bezornamentale faze.

Literatura

Martinović Cvijin Kata, Subotički opus Ferenca J. Rajhla, Subotica 1985.Duránci Béla, A Vajdasági épitészeti szecesszió, Újvidék 1983. Martinović Cvijin Kata, Subotički opus Ferenca J.Rajhla, Subotica 1985.

Prčić Vujnović, Gordana – Aladžić, Viktorija – Grlica, Mirko, Gradotvorci 1, Subotica, 2006.

Secesija u Subotici, A szecesszió Szabadkán, Subotica, Budimpešta, 128–133.

Bagyinszki Zoltán – Gerle János: Alföldi szecesszió /Art Nouveau in the Alföld Debrecen. 2008.