Segedin, Sinagoga

Ime zgrade: Segedin, Sinagoga
Grad, adresa: Segedin, Jósika u. 6-10.
GPS podatci: N 46.2543, E 20.1425
Izgrađen: 1900-1903
Stilske oznake: Eklektični, mavarskim i secesijskim elementima.
Arhitekta: Lipot Baumhorn (Baumhorn Lipót) (1860–1932)
Naručilac: Jevrejska verska zajednica.
Izvođač radova: Glavni izvođači su bili Janoš Silađi (Szilágyi János), Ede Šar (Schaar Ede) i Vilmoš Štark (Stark Vilmos), vitražni prozori su izrađeni u radionici Mano Rot (Roth Manó). Pored njih niz drugi majstori iz Segedina je učestvovao u izgradnji sinagoge.
Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje: Objekat je spomenik kulture.

Originalna namena/funkcija objekta

Izmene

Od izgradnje funkcija je nepromenjena. Renoviranje sinagoge može se smatrati konstantnim. Između 1979. i 1980. godine obavljene su veće rekonstrukcije, pretres krovne konstrukcije sa postavljanjem nekih ukrasnih limarskih elemenata, obnavljanje prozora, klupa, ograde i kapije. Zamenjene su teraco pločice u sinagogi. 1991. godine postavljene su ukrasne rešetke na prizemne prozore, završeni su radovi na kupoli i na orguljama. U toku su radovi na obnovi limarskih ukrasa krovne konstrukcije.

Opis zgrade, analiza

Sinagoga je divan rezultat uspešne saradnje dva izuzetna čoveka – Imanuela Leva, naučnika, glavnog rabina koji je osmislio duhovni i religiozni program, i Lipota Baumhorna, izuzetno darovitog arhitekte, poznavaoca i tvorca mađarskih sinagoga. Objekat je nikao u idealnom vremenu, u vreme procvata ponovne izgradnje grada, u periodu sazrevanja procesa stvaranja velegradskog lika i života. Nastao je kada su se susrele materijalne mogućnosti segedinskih Jevreja, duhovnost, tendencija religijske obnove sa savremenim arhitektonskim dostignućima kao što je armirani beton, uz procvat neostilova, sa sveobuhvatno izmenjenim ukusom secesije, a ponajpre u susretu sa darom i iskustvom u građevinarstvu. Konstruktivni sistem skriva čitav niz inovacija u inženjerstvu, oblikuje forme arhitektonskih fantazija, uz hvale dostojnu podršku preduzetnika – zanatlija i industrijalaca Segedina i okoline.

Impozantna, elegantna kupola renesansnim i baroknim formama dominira i ukrašava sliku grada. Elementi kupole prate njenu strukturu, a veliku formu krova ukrašavaju fini čipkani, umetnički ukrasi na pločama, tornjevi, oivičeni prozorski otvori, u kojima možemo prepoznati više neostilova. Na ukrasima krova i na spoljnim fasadama oseća se orijentalni uticaj, bogato ukrašavanje ukazuje na mavarski stil, a tu i tamo ukrašavaju ga i secesijski elementi. U formama fasada pojavljuju se vizantijski i arapski elementi. Bila je ovo građevinska moda na prekretnici vekova, međutim ovde sakralna uloga objekta objašnjava spoj orijentalnog i evropskog stila. Iz ove šarolikosti, majstorskog preplitanja stilova, nastala je divna zgrada sa jasnom strukturom, obezbedivši dostojnu formu kupoli koja se izdiže prema nebu, a opštoj slici vrednost daju i plemeniti materijali korišćeni pri gradnji.

Spolja posmatrana pompezna sinagoga, prave vrednosti zapravo krije u unutrašnjosti. Samo se za mali broj objekata može reći da struktura, ukrasi, boje i igra svetlosti deluju tako izuzetno jedni na druge kao u segedinskoj sinagogi. Najvrednija je prelepa unutrašnjost kupole koja simboliše stvaranje sveta. Veličanstveni prizor predstavlja Carstvo nebesko, svet religije. Doživljaj beskonačnog prostora se koncipira ukrašavanjem kupole sa cvetovima, simbolišući zemlju, zeleno- braonkastim ukrasnim slojem što se preliva nagore u sve tamnije plavu boju zvezdanog neba u kupoli od stakla.

U unutrašnjosti Sinagoge nećemo videti figuralne predstave jer jevrejska religija to ne dozvoljava. Njih zamenjuje izuzetno dekorativno slikarstvo, vitraži, koji upotrebom biljnih motiva i natpisa obrađuju neki od osnovnih aspekata jevrejske religije. Tvorac vitraža koji dočaravaju prizor čudesnih boja bio je Mano Rot (ne Mikša Rot). Drugi značajni deo unutrašnjeg dela predstavlja oltar. Od sakralnih predmeta enterijera moramo napomenuti menore izuzetne lepote i kandelabre koji ukrašavaju ograde sa redom stubova.

Literatura

Nagy Zoltán, A szecessziós építészet Szegeden, Szeged története 3/1, Szerk.: Gaál Endre, Szeged, 1991.

Csongrád megye építészeti emlékei, Szeged, 2000. Tóth Ferenc (szerk.),

O. Csegezi Mónika szócikke

Dusha Béla, Az élő zsinagóga, Szeged, 2009.

Archív kép: http://www.magyarzsido.hu/index.php? option=com_catalogue&view=detail&id=310&Itemid=20

Bagyinszki Zoltán – Gerle János, Alföldi szecesszió, /Art Nouveau in the Alföld Debrecen, 2008.