Palata Mikše Demetera

Ime zgrade: Palata Mikše Demetera
Grad, adresa: Subotica, Trg Sinagoge br. 3.
GPS podatci: N 46.1018, E 19.6613
Izgrađen: 1906
Stilske oznake: Secesija
Arhitekta: Jožef Vago (1877–1947) i Laslo Vago (1875–1933) arhitekti iz Budimpešte
Naručilac: Dr Mikša Demeter lekar
Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje: Valorizovan je kao objekat od posebne vrednosti u okviru gradskog jezgraprostorne kulturno istorijske celine od velikog značaja.

Originalna namena/funkcija objekta

Izmene

Izgrađena je kao najamna kuća i štamparija. U podrumu je imala stan za domara, pomoćne prostorije i magacine. U istočnom delu prizemlja nalazile su se dve prodavnice, a iza njih je bila štamparija povezana sa jednosobnim stanom orijentisanim ka dvorištu. Sa suprotne strane od suvog ulaza nalazio se raskošan petosobni stan vlasnika sa ordinacijom. Na spratu su bila dva stana identičnog rasporeda, ali sa dečjom sobom umesto ordinacije. Dr Mikša Demeter je 1914. godine napustio Suboticu i ovu kuću. Između dva svetska rata u ovoj kući je bila redakcija lista ,,Bacsmegyei Naplo” i štamparija ,,Minerva dd” koja se tu nalazila sve do 2008. godine kada je građevina adaptirana i enterijer prilagođen za potrebe Gradskog muzeja.

Opis zgrade, analiza

Građani Subotice su se prilikom izgradnje svoje porodične palate uglavnom opredeljivali za lokalne projektante, sem pojedinaca, koji su u težnji da se razlikuju od ostalih u gradu, angažovali arhitekte iz prestonice. Ovakva dela bila su prepoznatljiva u subotičkom miljeu, donoseći nove ideje, novu estetiku, proporcije. Susret subotičana sa stvaralaštvom braće Vago, budimpeštanskih ahitekata, te izgrađnja palate Mikše Demetera bili su opredeljujući za mnoge najamne palate u gradu. Ovalni erkeri sa vertikalnim nizom jednokrilnih prozora, srcolikim dekorativnim motivima koji naglašavaju vertikalizam, segmentno završeni trokrilni prozori u poslednoj etaži, motivi srca, ptica i sl. prepoznatljivi su elementi arhitekture ove dvojice graditelja. Svedena asimetrična fasada skladnih proporcija nastala kao odraz unutrašnje stambeno poslovne funkcije, mada jednostavna po dekoraciji, svojim kvalitetima dominira okruženjem.

Literatura

Gerle János, Kovács Attila, Makovecz Imre: A századforduló magyar építészete, Békéscsaba 1990, 203-209.

Prčić Vujnović, Gordana – Aladžić, Viktorija – Grlica, Mirko, Gradotvorci 1, Subotica, 2006, 156-159.

Prcić Vujnović Gordana, Stvaralaštvo Jožefa i Lasla Vagoa u Subotici, Secesija u Subotici – Szecesszió Szabadkán (urednik: Krstić, Boško) Subotica – Budapest, 2002, 122-126.