Slider

Secesija gradjevinska baština

Subotica i Segedin

Segedin i Subotica, dva velika grada Panonske nizije su udaljena jedan od drugog 50 kilometara, na pola puta između Budimpešte i Beograda. Istorijska sudbina ovih gradova je bila slična, i za vreme Otomanske imperije, i kasnije, u Austro-ugarskoj monarhiji. I u Segedinu (koji se brzo oporavljao posle velike poplave u 1879. godini) i u Subotici (koja je doživela brzu industrijalizaciju posle izgradnje železnice) je postala veoma popularna secesija, taj jedinstveni stil arhitekture sa preloma prethodnog veka. Oba grada su tada dobila svoj trenutni izgled, sa palatama i zgradama javnih ustanova. Segedin i Subotica su sve popularniji, a za veliku posećenost mogu – između ostalog – da se zahvale svom arhitektonskom nasleđu. Osim toga su slični i na drugim područjima: raspolažu sa zanimljivom ponudom gastronomije, bogate su prirodnim vodama, a goste očekuje i šarena ponuda najrazličitijih programa – ali njihova izuzetna sličnost se ispoljava pre svega u privlačnoj i fascinantnoj secesiji.

O secesiji

Nova umetnost koja je na prekretnici XIX i XX veka nadahnuta zahuktalom industrijalizacijom,
urbanizacijom i društvom koje se brzo menjalo, pobunila se protiv strogih kanona istoricizma i
vladajućeg ukusa. Zato, secesija inspiraciju nije tražila u prethodnim epohama i umetničkim
stilovima već je ideje tražila u prirodi, njenim oblicima i strukturi. Secesija je ostavila sopstveni
pečat na sve umetnosti i oblasti modernog života. Secesija nije umetnički stil – ona je stil života.
Osnovne odlike secesijske arhitekture su razuzdane, nesputane forme pune zaobljenih linija,
valovitih poteza i neobične kombinacije boja. Naglašena asimetrija i upotreba novih materijala i
novih građevinskih tehnika objektima su dali specifičnu plastičnost a prefinjena, nekad preterana, dekorativnost secesijskog ornamenta – razigranost. Geometrijski i biljni motivi kao i lik žene – postali su omiljeni motivi arhitekata širom Evrope. Mada u biti internacionalna, u različitim sredinama ojačana nacionalnim osećajem iznedrila se u različitim oblicima. U Austriji je bila poznata kao Bečka secesija, u Nemačkoj kao Jugendstil, u Francuskoj i Belgiji kao Art Nouveau, u Engleskoj Modern Style, u Italiji Cvetni stil a na području Austrougarske – secesija.

Secesija u Subotici

Na prekretnici XIX i XX veka uzavrela dešavanja u Evropi na poljima umetnosti, nauke i života stigla
su preko Budimpešte i do Subotice – koje su se tada nalazile u istoj državi. To je bio period mira i
ekonomskog napretka kada je Subotica bila u punom graditeljskom zamahu. Promene koje su
stigle iz Evrope polako su se uvukle i u arhitekturu Subotice ali su se dalje razvijale u dva pravca, u
dve struje. Dok se jedna struja okreće evropskim centrima kao što su Minhen, Beč, Pariz i London,
druga dominantnija se okreće nacionalnoj, mađarskoj varijanti secesije. Mada je evropska brojnija,
mađarska varijanta sa tek nekoliko primera, ali izuzetnih po lokaciji, veličini i nameni dominira
gradom i doprinosi da Subotica ponese naziv grada secesije. To su, naravno, Gradska kuća,
Sinagoga, Rajhlova palata, banke.
Avangardni mađarski umetnici, po ugledu na svoje evropske kolege, smatrali su da industrijski
razvoj vodi uništenju svega lepog te da umetnost treba uvesti u svakodnevni život oslanjajući se na
narodno graditeljstvo i tradiciju i primenu lokalnih materijala. Tragajući za nacionalnim
osobenostima, izučavajući narodno stvaralaštvo i narodno graditeljstvo, mađarska varijanta
secesije je stvorila karakterističan i prepoznatljiv arhitektonski jezik.
Pored svih umeća, sposobnosti, saznanja i putovanja lokalnih arhitekata, tek je angažovanje autora
iz Budimpešte ili drugih gradova donelo duh velegrada i nova strujanja u arhitekturi Subotice.
Ovde treba spomenuti tandem Marcela Komora i Dežea Jakaba, Ferenca Rajhla, braću Vago, Pala
Vadaša ali i lokalne arhitekte koji su to prihvatili kao što su Titus Mačkovic ili Maćaš Šalga.
Velika želja Subotičana i veliko nadahnuće graditelja, umetnika i zanatlija koji su podigli brojne
secesijske građevine stvorili su dela, u Subotici i na obližnjem Paliću, koja su i nakon jednog veka
podjednako lepa, atraktivna i intrigantna.

Secesija u Segedinu

Obnova Segedina, nakon Velike poplave 1879. godine, definisala je današnji lik grada. Najveći broj starih građevina je tada srušen, a umesto njih su nikle nove palate. Tim povodom, na jednom od
vitraža u segedinskoj Gradskoj kući zapisano je obećanje cara Franje Josipa: „Segedin će biti lepši nego što je bio“. Tako je i bilo. Početkom XX veka nastale su nove secesijske građevine koje su se
ugnezdile unutar već formiranog gradskog jezgra.
U Segedinu kao i u Subotici, prepoznatljive su dve struje u arhitekturi secesije. Jedna struja koju su
zastupali avangardni mađarski umetnici, po ugledu na svoje evropske kolege, smatrali su da
industrijski razvoj vodi uništenju svega lepog te da umetnost treba uvesti u svakodnevni život
oslanjajući se na narodno graditeljstvo i tradiciju primenom lokalnih materijala. Tragajući za
nacionalnim osobenostima, izučavajući narodno stvaralaštvo i narodno graditeljstvo – stvoren je
pravac secesije sa nacionalnim karakteristikama, mađarska varijanta secesije. Ona ne unosi samo
novu estetiku, ona prodire u suštinu građevine. Prirodni motivi, motivi srca, lišća i cveta lale se
prepliću, teku po fasadnom platnu, utisnuti u malter, oblikovani najčešće u Žolnai keramici i
terakoti ili isprepletani u kovanom gvožđu. Ovi motivi dalje teku i zavlače se u enterijer, pretočeni
veštom rukom molera u razigrane prefinjene linije i boje po zidovima, dopunjeni keramičkim
biljnim ornamentima, vitražima rasplamsalih boja i šara. Ni tu se ne zaustavljaju te ih vidimo
izvedene u kovanom gvožđu, mesingu, u bakru, na mobilijaru, drvenom nameštaju i keramici.
Arhitekte druge struje stvorili su specifičnu arhitekturu inspirisanu evropskim uticajima. Čuvenog mađarskog arhitektu Ede Mađara, čije je stvaralaštvo odredilo izgled centra Segedina upoređuju sa, ne bez razloga, katalonskim i svetski poznatim arhitektom Gaudijem. Ovoj struji pripada i arhitekta Ferenc Rajhl, čija dela krase i susednu Suboticu. Pored ove dvojice arhitekata koji su svoja najbolja i najbrojnija dela ostavili u Segedinu i mnoge druge arhitekte, uglavnom iz
Budimpešte, obeležile su ovaj grad. Spomenimo Lipot Baumhorna, projektanta Nove sinagoge,
Edena Lehnera, Lajoša Ibla, Alfreda Hajoša i Ernea Ferka.
Da li namerno, zato što leži na ušću dve reke ili slučajno, voda kao motiv ogleda se u arhitekturi
Segedina kroz mnoštvo talasastih oblika i linija, motiva vodenih cvetova i atmosfere mističnih
obala.

Szeged
Loading
Nazad na kartu
Szabadka
Loading
Nazad na kartu
Palics
Loading
Nazad na kartu
Art Nouveau

Art Nouveau

turistički

paketi

1. paket: Otkrijte blaga Subotičke secesisje! (jedno dnevni)

Turistički paketi za domaće goste svih uzrasta (srpski , madjarski)
Period rezervacije: 01.01 2019.  – 30.12 2019.

Dalje

2. paket: Otkrijte blaga secesisje Subotice i Palića! (2 dana)

Turistički paketi za domaće goste svih uzrasta (srpski , madjarski)
Period rezervacije: 01.01 2019.  – 30.12 2019.

Dalje

Još više paketa
Predstavljanje projekta

Predstavljanje projekta

Ukupan budžet projekta: 190,332.00 EUR
Iznos sredstava Evropske unije: 161,782.20 EUR
Početak Projekta: 1 April, 2018
Kraj Projekta: 30 September, 2019
Vodeći korisnik:
Szeged és Térsége Turisztikai Nonprofit Kft.

Partner 1:
Turistička organizacija grada Subotice

Kontakt informacije:
Szeged és Térsége Turisztikai Nonprofit Kft.
Adresa: 12. Trg Széchenyi 6720 Segedin, Republika Mađarska

Kontakt osoba: Ms Szilvia Ács
Email: szeged@tourinform.hu
Telefon: +3662488690

Opis projekta:

Segedin (HU) i Subotica (SRB), kao destinacije koje posećuje veliki broj posetilaca, veoma su blizu jedan drugom: ne samo kao geografsko odredište, već i na osnovu svojih turističkih atrakcija. Objekti u secesijskom stilu i nasleđe ova dva grada čine komplementarnu lokalnu i regionalnu atrakciju, koja može biti dobra osnova zajedničke prekogranične turističke destinacije. Jedan od najvažnijih ciljeva projekta je upoznavanje posetilaca sa zajedničkim vrednostima i bogatstvima regiona, povećanje broja noćenja, kao i broja dana koje turisti provode u ciljnom području.

Turističke institucije u Segedinu i Subotici već su
preduzele važne korake ka bliskoj saradnji u oblasti turizma, ali će se ona u sadašnjem projektu podići na viši nivo. Tokom implementacije projekta, promocija zajedničke turističke destinacije Segedin-Subotica izvan ciljnog područja projekta će imati poseban naglasak, uglavnom u zemljama iz kojih većina posetilaca dolazi u ova dva grada, na osnovu zvanične statistike obe države. Zajednički dizajn i brendiranje na turističkim događajima i u publikacijama, koherentne i slične razvojne inicijative u turističkoj privredi će doprineti da se izbegne da ova dva grada ostanu na nivou jednodnevnih turističkih poseta. Glavne aktivnosti, između ostalog, su: izrada Akcionog plana za turizam; zajednički dizajn i zajedničke publikacije o zajedničkoj turističkoj destinaciji; zajednički nastup prema posetiocima i drugim zainteresovanim stranama koje treba privući izvan ciljnog područja; razvoj mobilne aplikacije bazirane na i-beacon tehnologiji, izrada informativnih tabli na najvažnijim turističkim atrakcijama i na Brajevom pismu; organizovanje događaja vezanih za promociju secesijskog nasleđa.

Aktivnosti projekta

Aktivnosti projekta

Akcijski plan

Izrada zajedničkog akcijskog plana koji se bazira na strategiji razvoja turizma na relaciji Segedin-Subotica, i koji sadrži detaljnu turističku ponudu i strategiju postavljanja na tržište istih u periodu od 2018. do 2022. godine.

Informacijske table na zgradama secesije

Planiramo postavljanje informacijskih tabli na 15 segedinskih i 15 subotičkih zgrada secesije. Table bi bile od pleksiglasa, veličine 30 x 60 cm, sa tekstom na 3 jezika (mađarski, srpski, engleski), u kojem bi u 3-4 reda predstavili zgradu (projektant, vreme izgradnje, kratak opis). Na table bi postavili QR-kodove koji bi sadržali virtualne 3D-obilaske unutrašnjosti zgrada i detaljniji opis objekata.

Virtualni 3D-obilasci zgrada secesije

Fotografije unutrašnjosti 30 zgrada secesije i predstavljenje istih u obliku virtualne šetnje.

Izrada radne sveske za decu

Besplatno dostupna radna sveska bi bila namenjena deci u uzrastu od 9 do 12 godina, ona bi na razigran način predstavila secesiju kao umetnički stil, i bio namenjen obrazovnim ciljevima, te stoga bi je delili u obrazovnim institucijama i na informacijskim tačkama. Radna sveska bi imala otprilike 24 stranica, i sadržavala bi zadatke, uz pomoć kojih bi se zainteresovani mogli upoznati sa secesijskim zgradama dva grada.

Organizovanje Svetskog dana secesije „bez granica“
10 juni je Svetski dan secesije, u okviru kojeg se organizuje jednodnevni program u Segedinu, u Palati Regionalnog umetničkog centra (Reok) i u Subotici. U okviru programa će biti bojenje zgrada uz muziku, radionica za decu i odrasle, secesijske modne revije, besplatne secesijske šetnje. Na trgu ćemo prirediti izložbu dečijih crteža na temu secesije, koji su pristigli i pobedili na ranije raspisanom konkursu.

Zajednička internet stranica o secesiji

Na portalu ćemo prikazati rezultate ostvarene tokom projekta. Postavićemo fotografije i opise važnijih zgrada secesije u Segedinu i Subotici, i zajedničku turističku ponudu.

Zajednička mobilna aplikacija

Secesiju dva grada nameravamo predstaviti turistima i putem mobilne aplikacije, da bi te umetničke vrednosti bile dostupne širokom krugu građana.

Informativne publikacije

U okviru projekta se spremaju informativne sveske za turiste o oba grada, na više jezika.

Kao i katalog za putničke agencije u kojima se može naći turistička ponuda Segedina i Subotice.

Događaji

Događaji

2019. јул 27.

Otvaranje konferencije u Segedinu

Početna manifestacija projekta se odražala u Segedinskoja Reök palati,  26. juna 2018. gde su
prezentovani ciljevi projekta i delatnosti koje treba ostvariti kao i očekivani rezultati. Manifestaciju  koju je
otvori Šandor Nadj zamenik gradonačelnika grada  Segedina Župnog središta.

Galerija

Kontakt

Kontakt

Potražite nas!